Osobe sa invaliditetom u izboru zanimanja osim sopstvenih želja moraju da u obzir uzmu i svoja ograničenja koja im nameće invaliditet. Osobe koje imaju laku mentalnu insuficijenciju, oštećenje glasovno-govorne komunikacije, veće oštećenje sluha ili lakši telesni invaliditet, često biraju zanimanja poput knjigovezac, paker, oprativac na preradi plastičnih masa, operater na mašinama u štampariji, livac…
Sve ove teorijske i praktične obuke zainteresovani polaznici mogli su da pohađaju proizvodinim halama i Edukativnom centru preduzeća SDPS d.o.o., koji pruža podršku edukacijama koje organizuje CEROSI.
Mnogi od polaznika obuka koje organizuje SDPS su se nakon toga zaposlili u ovom preduzeću u kome radi 80% osoba sa invaliditetom, a koje nudi širok izbor proizvoda i usluga, koji imaju primenu u kancelarijskom poslovanju, trgovini, turizmu, industriji, poljoprivredi i domaćinstvu.
Aleksa Vučićević, opredelio se da pohađa obuku za zanimanje operater na mašinama u štampariji, a nakon toga za zanimanje livac.
“U srednjoj školi sam učio za kuvara, ali se vremenom pokazalo da me to nije mnogo zanimalo. Kada sam zbog deformiteta stopala dobio rešenje o invaliditetu došao sam ovde na obuku. Najpre sam imao obuku za operatera na mašinama u štampariji i to sam radio neko vreme. Kada se SDPS-u pridružila zanatska radionica Ihtis koja izrađuje ikone i takozvanu sitnu galanteriju poput medalja, znački i privezaka, moji mentori su me uputili na obuku za livca. Verovatno su videli da za to imam talenta. Sada radim kao livac i asistent livca i veoma sam zadovoljan, volim to što radim. Pokazalo se da sam doneo dobru odluku kada sam rešio da se prekvalifikujem,” kaže Aleksa.
Ovaj davdesetpetogodišnji momak koga svi u preduzeću hvale posebno ističe svoje mentore u obuci. “Veoma su strpljivi i stručni, mnogo toga sam od njih naučio. Ovde sam dve godine i zadovoljan sam kolegama i celim preduzećem, koje nam pruža svu podršku i razumevanje koje nam je potrebno ,” zaključuje.
