Smetnje u razvoju kod dece mogu biti privremene ili trajne, a obe situacije za roditelje i decu predstavljaju veliki izazov.
Stimulativnim tretmanima i određenim pristupom rada kod kuće, kašnjenje u razvoju se nekada može nadoknaditi, dok se u drugim slučajevima dijagnoza zadržava.
U svemu tome, značajnu ulogu imaju stručnjaci, ali i roditelji.
Zato smo Mariji Ršumović, master defektologu i autorki bloga Pitajte defektologa, postavili niz pitanja na koje smo dobili odgovore koji mogu doprineti pravovremenoj reakciji roditelja i najboljem mogućem odnosu prema deci u cilju razvoja njihovih maksimalnih potencijala.
Koje vrste teškoća u razvoju i učenju se najčešće javljaju kod dece?
Tokom poslednjih pet godina u mojoj praksi se najčešće događa da mi se javljaju roditelji dece koja kasne u psihomotornom razvoju u odnosu na uzrast, najčešće je to problem sa finom motorikom, pažnjom, kao i govorno-jezički problemi. Kada govorimo o starijem uzrastu (6+ godina) onda su to deca koja imaju problem sa održavanjem pažnje na zadatku, brzinom pisanja, teškoćama sa pisanjem/prepisivanjem, kao i generalno postizanjem akademskih znanja u skladu sa uzrastom.
Kako se prepoznaje adekvatan napredak kod deteta?
Napredak je, kao i osobine kod deteta, individualan i zavisi od okruženja deteta, njegovih potencijala, kao i motivacije. Nekada je lakše „spoljašnjoj“ osobi da primeti pomake, nego porodici, jer je porodica sa detetom svaki dan, te se manje promene nekad ne primete odmah.
Koje metode rada koristite sa decom sa teškoćama u razvoju?
Lično, rad zasnivam na principu da je učenje kroz igru za dete prirodno i da je to najbolji način za stimulaciju razvoja u svim oblastima. Dete je po prirodi radoznalo i ima želju za igrom, a čim ima želju za igrom ima i želju za učenjem.
Kako roditelj može da pomogne detetu da kod kuće savlada prepreke u učenju?
Zavisi o kojoj vrsti učenja je reč, odnosno o kom uzrastu govorimo. Kada se govori o osnovnoškolskom uzrastu, bilo da je u pitanju dete tipičnog ili netipičnog razvoja, potrebno je da da prepoznamo stil učenja kod deteta, odnosno na koji način dete najlakše uči, a zatim i da pokušamo da ga naučimo da uči.
Koje vežbe ili aktivnosti preporučujete za dodatni rad kod kuće?
One koje su motivišuće za dete, odnosno one koje su u sferi detetovih interesovanja. Kada prepoznamo šta je to šta dete motiviše i zanima, onda tu igru ili aktivnost možemo proširivati i nadograđivati.
Na koji način roditelji mogu da efikasno sarađuju sa defektologom?
Efikasna saradnja se zasniva na međusobnom poverenju, bez poverenja teško može da dođe do uspešne saradnje, ali napretka kod deteta.
Na koji način se u rad sa detetom mogu uključiti i drugi članovi porodice?
Uključivanje drugih članova porodice, posebno šire porodice, zavisi isključivo od njih i onoga šta oni u tom trenutku mogu da pruže. Nekada će to biti zajedničko popodne, nekada pomoć u nekim poslovima kod kuće, nekada da pričuvaju dete, a nekada ništa od navedenog.
Kako proceniti da li je dete spremno za redovno školovanje ili je specijalizovana škola bolja opcija?
Da li će dete krenuti u redovnu ili specijalnu školu zavisi kako od deteta, tako i od roditelja. Sve je veoma individualno, ono što praksa pokazuje je da deca kojoj je potreban veći stepen podrške bolje napreduju u prilagođenijem okruženju, no opet sa druge strane lično poznajem sjajne devojčice koje su korisnice kolica, neverbalne su i snalaze se u sistemu redovnog školavanja uz ličnog pratioca i komunikator. Ono što je važno je da se ozbiljno sagleda realno stanje i potencijal deteta.
Kako obezbediti prilagođen program u sistemu redovnog školovanja?
Praksa je da se za prvi razred radi individualizacija, eventulano Individualni obrazovni plan 1 (IOP1), dok se u narednom razredu, ukoliko je potrebno prelazi na IOP2 iz jednog ili više predmeta uz rešenje interresorne komisije i mišljenje tima iz škole uz saglasnost roditelja.
Da li preporučujete asistenta u nastavi?
Ukoliko je detetu potrebna podrška za samostalno izvođenje aktivnosti u školi, kao i praćenje nastavne lični pratilac je po mom mišljenju od velikog značaja.
Kako se postavljaju ciljevi napretka?
Kada postavljamo ciljeve bitno je da ti ciljevi u budu realni, manji i funkcionalni. Cilj nam je da detetove potencijale iskoristimo za razvoj što veće samostalnosti, jer je to ono što je detetu potrebno za budućnost.
Koje dodatne stručnjake ili terapije preporučujete?
Standardni tim čine defektolog i logoped, koji možda na početku nije neophodan svakom detetu, ali je poželjno da se uključi kada je potrebno. Pored toga, kao veoma korisne su se pokazale radionice sporta i to ne samo za razvoj motorike, već i kognitivni razvoj, kao i razvoj socijalnih veština. Takođe, kod dece pokazuju hiper ili hipo osetljivost u određenim poljima dobro je izvesti procenu senzorne integracije.
Materijal za preuzimanje možete pogledati na linku:
